-
Amalie Skram – St. Jørgen
1.800 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2025
Obim: 175
Stanje: odlično
Prevod: Anja Majnarić
Amalie Skram (22. 8. 1846., Bergen – 15. 3. 1905., Kopenhagen) norveška je književnica, među najistaknutijim predstavnicima naturalizma u Norveškoj. Roditelji su joj bili skromnih sredstava, porodica velika (petero dece), poslali su je isprva u najbolju gimnaziju u gradu, ali porodični prihodi nisu dopuštali nastavak školovanja. Otac je zapao u finansijske teškoće i morao proglasiti bankrot, napustio je Norvešku i sreću potražio u Novome svetu, a Amalie je za samo nekoliko meseci nakon toga bila zaručena za kapetana Augusta Muellera, devet godina starijeg od sebe, potomka norveške situirane porodice. Nakon venčanja otplovili su u Meksiko i u Zapadnu Indiju i Amalie je uživala u tim putovanjima, a tokom duge plovidbe čitala je knjige o filozofiji i religiji, prozu, učila engleski, francuski i nemački jezik. Prvi sin rodio se 1866., a 1868. drugi sin i tokom tih godina rađanja ostala bi kod kuće u Bergenu. No odmah se 1869. pridružila s djecom suprugu i plovili su od luke do luke širom sveta. 1871. Mueller je vratio porodicu u Bergen i za nju je počeo drugačiji život. Imala je viši društveni status, bila lepa, zanimljiva osoba, uvek je bila u centru pažnje na zabavama, sudelovala je u amaterskim pozorišnim predstavama i sve manje pažnje posvećivala porodičnom životu.
Došla je u dodir sa grupom radikalnih intelektualaca povezanih s novinama Bergens Tidende što ju je podstaklo da se i sama isproba u pisanju. Tada je napisala prvu dramu koja nikad nije uprizorena, ali je nagovestila njezinu buduću karijeru. U to doba njezin brak se raspada, zatražila je razvod, no njezina je porodica stala na stranu njezina supruga odgovarajući je od razvoga te je popustila, ali i doživela živčani slom. Primljena je u duševnu bolnicu iz koje je izišla smirenija uz doktorovu preporuku da se ne vrati suprugu. Otišla je s decom prvo živeti sa starijim bratom, zatim s mlađim, pisala je članke i kritike za novine i časopise te prevodila i tako zarađivala. Na književnu je scenu nastupila između 1870-ih i 1880-ih, u doba procvata norveške književnosti i novoga realizma. Počela je propitivati mnoga pitanja, a nakon razvoda i crkvu i njezina učenja pa i same zasade svoje vere. Tako njezin članak o Ibsenovoj Nori završava riječima: „Kad Žena posve osvesti vlastitu vrednost kao pojedinca, kad otvori oči za sve nepravde koje su joj činjene vekovima, naoružat će se protiv muškarca kojemu je dana kao pomoćnica; raskinut će sve veze i preskočiti sve zidove koje su oko nje sazidali društvo i institucionalni autoriteti. Njezin će je otpor možda odvesti daleko onkraj granica razuma…“ 1881. preselila se u Kristijaniju, brat joj je našao posao kojim je osigurala život sa sinovima i bila je spremna ući u intelektualne krugove, u avgustu 1982. na zabavi kod Bjørnsona upoznala je danskog kritičara i autora Erika Skrama i dvije godine posle su se oženili. I tada počinje njezin plodan književni period, napisala je sedam romana, dve drame i mnoge pripovetke.
1889. rodila je kćer, pisala je i borila se s majčinstvom, i ponovno su se vratili psihički problemi, pomoć je potražila 1894. kod profesora Knuda Pontoppidana u kopenhaškoj gradskoj bolnici, no toga puta došla je u sukob s moćnim autoritetom koji je odlučio da je treba premestiti u bolnicu St. Hans, u Roskildu, na neograničeno vreme. I tu se otvorio prostor za roman koji predstavljamo Profesor Hieronimus u kojemu je prikazala odnos muškoga autoriteta, patrijarhalne moći prema ženskoj bespomoćnosti, kako Katherine Hanson kaže, „put prema slobodi je pod muškom kontrolom“. Njezini će je uvidi u njezino doba učiniti izrazito kontroverznom, ali isto tako će je učiniti omiljenom autoricom modernih feminističkih kritičarki. 1900. raspast će se i njen drugi brak, život će uglavnom provoditi u psihijatrijskim bolnicama, umrla je 1905. u Kopenhagenu. -
Amalie Skram – Profesor Hieronimus
1.800 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2024
Obim: 279
Stanje: odlično
Prevod: Anja Majnarić
Amalie Skram (22. 8. 1846., Bergen – 15. 3. 1905., Kopenhagen) norveška je književnica, među najistaknutijim predstavnicima naturalizma u Norveškoj. Roditelji su joj bili skromnih sredstava, porodica velika (petero dece), poslali su je isprva u najbolju gimnaziju u gradu, ali porodični prihodi nisu dopuštali nastavak školovanja. Otac je zapao u finansijske teškoće i morao proglasiti bankrot, napustio je Norvešku i sreću potražio u Novome svetu, a Amalie je za samo nekoliko meseci nakon toga bila zaručena za kapetana Augusta Muellera, devet godina starijeg od sebe, potomka norveške situirane porodice. Nakon venčanja otplovili su u Meksiko i u Zapadnu Indiju i Amalie je uživala u tim putovanjima, a tokom duge plovidbe čitala je knjige o filozofiji i religiji, prozu, učila engleski, francuski i nemački jezik. Prvi sin rodio se 1866., a 1868. drugi sin i tokom tih godina rađanja ostala bi kod kuće u Bergenu. No odmah se 1869. pridružila s djecom suprugu i plovili su od luke do luke širom sveta. 1871. Mueller je vratio porodicu u Bergen i za nju je počeo drugačiji život. Imala je viši društveni status, bila lepa, zanimljiva osoba, uvek je bila u centru pažnje na zabavama, sudelovala je u amaterskim pozorišnim predstavama i sve manje pažnje posvećivala porodičnom životu.
Došla je u dodir sa grupom radikalnih intelektualaca povezanih s novinama Bergens Tidende što ju je podstaklo da se i sama isproba u pisanju. Tada je napisala prvu dramu koja nikad nije uprizorena, ali je nagovestila njezinu buduću karijeru. U to doba njezin brak se raspada, zatražila je razvod, no njezina je porodica stala na stranu njezina supruga odgovarajući je od razvoga te je popustila, ali i doživela živčani slom. Primljena je u duševnu bolnicu iz koje je izišla smirenija uz doktorovu preporuku da se ne vrati suprugu. Otišla je s decom prvo živeti sa starijim bratom, zatim s mlađim, pisala je članke i kritike za novine i časopise te prevodila i tako zarađivala. Na književnu je scenu nastupila između 1870-ih i 1880-ih, u doba procvata norveške književnosti i novoga realizma. Počela je propitivati mnoga pitanja, a nakon razvoda i crkvu i njezina učenja pa i same zasade svoje vere. Tako njezin članak o Ibsenovoj Nori završava riječima: „Kad Žena posve osvesti vlastitu vrednost kao pojedinca, kad otvori oči za sve nepravde koje su joj činjene vekovima, naoružat će se protiv muškarca kojemu je dana kao pomoćnica; raskinut će sve veze i preskočiti sve zidove koje su oko nje sazidali društvo i institucionalni autoriteti. Njezin će je otpor možda odvesti daleko onkraj granica razuma…“ 1881. preselila se u Kristijaniju, brat joj je našao posao kojim je osigurala život sa sinovima i bila je spremna ući u intelektualne krugove, u avgustu 1982. na zabavi kod Bjørnsona upoznala je danskog kritičara i autora Erika Skrama i dvije godine posle su se oženili. I tada počinje njezin plodan književni period, napisala je sedam romana, dve drame i mnoge pripovetke.
1889. rodila je kćer, pisala je i borila se s majčinstvom, i ponovno su se vratili psihički problemi, pomoć je potražila 1894. kod profesora Knuda Pontoppidana u kopenhaškoj gradskoj bolnici, no toga puta došla je u sukob s moćnim autoritetom koji je odlučio da je treba premestiti u bolnicu St. Hans, u Roskildu, na neograničeno vreme. I tu se otvorio prostor za roman koji predstavljamo Profesor Hieronimus u kojemu je prikazala odnos muškoga autoriteta, patrijarhalne moći prema ženskoj bespomoćnosti, kako Katherine Hanson kaže, „put prema slobodi je pod muškom kontrolom“. Njezini će je uvidi u njezino doba učiniti izrazito kontroverznom, ali isto tako će je učiniti omiljenom autoricom modernih feminističkih kritičarki. 1900. raspast će se i njen drugi brak, život će uglavnom provoditi u psihijatrijskim bolnicama, umrla je 1905. u Kopenhagenu. -
Andrzej Strug – Povijest jedne bombe
1.800 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2022
Obim: 271
Stanje: odlično
Prevod: Adrian Cvitanović
Roman Povijest jedne bombe (Dzieje jednego pocisku) u poljskom je izvorniku objavljen 1910. Radnja se dešava tokom revolucije 1905. Mladog hemičara revolucionarna organizacija poziva da im izradi bombu koju žele iskoristiti za atentat na visokog ruskog carskog dužnosnika. Atentat ne uspeva, a bomba
otad prelazi iz ruke u ruku, donoseći nesreću svakome ko je se dotakne. Opisujući istoriju te bombe, autor prikazuje portrete poljskih revolucionara iz 1905. Osim likova koje vodi želja za društvenom pravdom i nezavisnošću od ruskih okupatora, Strug prikazuje koloplet različitih političkih, društvenih i socijalnih grupacija; od anarhista, preko avanturista, ljudi koji iskorištavaju metež za izravnavanje ličnih računa, sve do pukih kriminalaca koji nastoje iskamčiti kakvu zaradu. Opis sutona revolucije oslikan je mračnim tonovima.Ruski špijuni i izdajice uvukli su se u sve tajne organizacije, revolucionarni zanos jenjava, ljudima je dosta krvavih i razbijenih glava i teže za mirom.
Na kraju agenti Ohrane presreću revolucionare i uništavaju bombu.Andrzej Strug britkim jezikom oslikava svu složenost revolucionarnog procesa, sve zamke i nedaće koje unose razdor među članove tajnih organizacija, kao i među same revolucionare koji dovode u pitanje nužnost i opravdanost svojih postupaka.
Na temelju Strugova romana slavna poljska režiserka Agnieszka Holland snimila je 1981. film Groznica, neposredno prije uvođenje ratnoga stanja u Poljskoj u decembru iste godine. -
Judith Suissa – Anarhizam i obrazovanje (filozofska perspektiva)
1.800 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2022
Obim: 271
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Veći deo vremena koje sam provela istražujući za knjigu bila sam udubljena u svet devetnaestovekovnih socijalnih anarhista i opčinjena njime. Sedeći u tihim arhivima, prekapajući po knjižnim antikvarijatima, prateći tragove Kropotkina u londonskom East Endu i Francisca Ferrera na ulicama Barcelone, bilo je lako izgubiti se u tom svetu, u kojemu se toliko toga činilo mogućim. Stoga nimalo ne iznenađuje da su me neki čitatelji knjige optužili da sam „romantičarka“ ili „utopistkinja“. A opet, ma kako neugodne te optužbe bile, nije mi posve neugodno zbog tih etiketa. Kao što sam pokušala pokazati u knjizi, bavljenje anarhističkom teorijom i, posebno anarhističkim obrazovnim idejama i anarhističkom obrazovnom praksom, može pomoći da se reč „utopija“ oslobodi pežorativnih konotacija i da joj se vrati nužan i angažovan smisao društvene nade. Taj se projekat čini posebno pravovremen u našoj trenutnoj političkoj klimi. Ideje su važne, a u vreme kad smo okruženi proglasima o „smrti ideologije“ i političarima koji govore o onome što „funkcioniše“, one su još važnije nego ikada pre.
-
Noam Chomsky – Politika bez moći
2.000 рсдPovez: tvrdi
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2004
Obim: 435
Stanje: odlično
Široj publici poznat kao istaknuti lingvist, matematičar i filozof Noam Chomsky još od šezdesetih godina promoviše ideje liberterskog pokreta u Americi i veliki je kritičar američke spoljne i unutrašnje politike. Njegov angažman počinje onda kad se uključuje u događanja oko oktobarskog marša mira na Pentagon (1967. g.) kada je i uhapšen, te deli zatvorsku ćeliju s Paulom Goodmanom i Normanom Mailerom (Norman Mailer: Vojske noći, Zora, Zagreb 1971. g.).
Jedna od ključnih tema kojima se Chomsky bavi više od trideset godina zloupotreba je i manipulisanje medijima. On pokazuje kako mala grupa ljudi na vlasti manipuliše pučanstvom pomoću sredstava komunikacija. U totalitarnim režimima „volja naroda“ nema nikakvog značenja – sve se sređuje nasiljem. U zemljama koje sebe nazivaju „slobodni svet“ stvari se uređuju na drugi način – uz pomoć propagande proizvodi se pristanak naroda, tako da u većini slučajeva nije ni potrebno primeniti nasilje. Kad su ga upitali na koji to način elita kontroliše medije, Chomsky im je odgovorio:
„A na koji način kontrolišu General Motors? Nemaju ga potrebe kontrolisati – jednostavno ga poseduju.“
Knjiga Politika bez moći predstavlja izbor iz njegovih tekstova od šezdesetih godina pa sve do 2004. g. Podeljena je u tri dela, u prvom se Chomsky bavi intelektualcima i njihovom odgovornošću (prvi tekst i nosi naslov Odgovornost intelektualaca), u drugom se bavi medijima (četiri teksta) i u trećem delu su tekstovi i razgovori o anarhizmu. -
Jens Bjorneboe – Morski psi
1.700 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2020
Obim: 252
Stanje: odlično
Svoj posljednji roman Morski psi Jens Bjørneboe objavio je 1974., dve godine pre nego što je počinio samoubistvo. Pomorska je to pripovest o poslednjoj plovidbi barke Neptuna (1899.) iz Manile preko Rio de Janeira do Marseillea, s posadom koja se sastoji od mornara svih boja, religija i nacionalnosti, posadom čudaka, posadom koja se pobuni, ali i spašava od stravičnog orkana koji brod nasuče na ostrvo. Priča je to o silini mora, o čovekovoj istovremenoj fascinaciji njime, ali i o strahu od mora, o čovekovoj ništavnosti pred prirodnim zakonima, metaforički i o strahu od novoga veka, od neminovnog rasapa društvenoga sistema zasnovanog na socijalnoj nepravdi. Bjørneboe nastavlja svoju pripovest o borbi dobra i zla u čoveku samom i na društvenoj sceni, o tankoj liniji koja čoveka odvaja od konačne propasti. Bjørneboeovim svetom vlada večni virus zla.
-
Jens Bjorneboe – Istorija bestijalnosti – Trenutak slobode; Barutana; Tišina
4.500 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2014, 2016, 2019
Obim: 230 + 211 + 203
Stanje: odlično
Prevod: Anja Majnarić
Najvažnijim delom ovog norveškog pisca smatra se trilogija „Istorija bestijalnosti“, a „Trenutak slobode“ je prvi roman u tom nizu, objavljen sad već davne 1966. godine. Zlo je u središtu autorovog zanimanja. Stvarajući neku vrstu autobiografije, glavni lik – sredovečni sudski činovnik, nezadovoljan svojim životom, iznosi razmišljanja o ljudskoj prirodi, okrutnosti jednih prema drugima te izopačenosti uma.
Pripovedač iz ‘Trenutka slobode’ krenuo je dalje, ali zaokupljaju ga iste misli. Ovde pripovedač ima ime, dapače više njih, živi na ivici ustanove kao svojevrstan domar i istovremeno je u njoj i izvan nje. Takva su i njegova zapažanja i introspektivna razmišljanja; povukao se iz sveta i život na rubu ludila čini mu se poželjnijim nego život u selu koje je napustio.
Naizgled se u romanu ne događa mnogo toga: ubistvo, malo romanse, bizaran sastav doktora i pacijenata, terapeutska predavanja, ali i nastavak okrutne priče o bestijalnosti ljudskog roda.Kao veliko finale trilogije „Povijest bestijalnosti“, Bjørneboe nam piše „Tišinu“ u zatišju pred oluju, pred veliku Revoluciju koju očekuje kao veliko razrešenje svih problema s kojima se čovečanstvo od pamtiveka bori. Nalazimo ga u neimenovanom gradu severne Afrike, gde u razgovoru s prijateljem Alijem ili pak ostarelim Kolumbom kojeg sreće na ulicama grada pretresa evropsku kolonijalnu istoriju, brojne genocide i razaranja koja su Evropljani počinili na drugim kontinentima kako bi se dočepali zlata i ostalih bogatstava. Istrebljenje Inka i Asteka, robovlasništvo, zlatna i naftna groznica govore mu da su zlo i bestijalnost konstanta a ne izuzeci, ali on ipak zadržava veru da su ljudi dobri koliko i zli i da još ipak ima nade za ljudski rod.
-
Ernst Toller – Jedna mladost u Njemačkoj
1.800 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2020
Obim: 259
Stanje: odlično
Biografije tek retko dostignu kompleksnost individualnih života, mnoge konture „potpunog čoveka“ ostanu neosvetljene, svi momenti ga u svakom trenutku – prema rečima Karoline von Günderrode moraju određivati i objašnjavati, a posebno to vredi za knjige koje poput ove portretiraju javnog čoveka.
U njoj se ne opisuje samo moja mladost, već mladost čitave jedne generacije, a s njom i deo savremene istorije. Ta je mladost kročila mnogim putevima, sledila kriva božanstva i krive vođe, ali je neprestano tražila bistrinu i zakone uma.
Ko želi razumeti slom 1933., mora se upoznati s događajima u Nemačkoj 1918. i 1919. o kojima ovdje pripovedam.
-
Rainer Werner Fassbinder – Anarhija u Bavarskoj
1.500 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2004
Obim: 219
Stanje: odlično
Prevod: Vlatka Šimunović
Knjiga je sastavljena od četiri rana dramska teksta, Južnjak, Kišne kapi na vrelom kamenju, Američki vojnik i Anarhija u Bavarskoj.
Grk Jorgos, koji je upravo kao prvi strani radnik stigao u selo, suočen je s velikim otporom lokalnih stanovnika. Reakcije stanovnika sela prema drugom i drukčijem, reakcije što proizlaze iz nepoverenja, nesigurnosti i kompleksa manje vrednosti, Jorgosu ne ostavljaju nikakve mogućnosti.
Komad Južnjak je zapravo struktuisan kao niz agresivnih razgovornih situacija koje kulminiraju u nasilničkom obračunu s gastarbajterom Jorgosom, da bi naposletku svršile onako kako su i započele, u svakodnevnom, ispraznom „brbljanju“.
Dva komada iz ovog izbora – Anarhija u Bavarskoj i Kišne kapi na vrelom kamenju – potiču iz Fassbinderove ostavštine i objavljeni su 1985., tri godine nakon autorove smrti. Prvi od njih praizveden je još 1969. u „antiteatru“, dok je drugi prvi put uprizoren tek 1985. godine na münchenskom pozorišnom festivalu.
Radnja komada Anarhija u Bavarskoj, neke vrste političke farse, počiva na pretpostavci da je u Bavarskoj izbila anarhistička revolucija. Suprotstavljena su dva tabora – jedan koji predstavlja „porodicu Normalzeit“ („Normalno vrijeme“) bespomoćna i očajna, žali za gubitkom reda i zakona, a drugi je tabor revolucionara koji, osvojivši vlast, ne znaju šta da s njom čine. Naposljetku Bavarsku zauzimaju američke trupe i ponovo uvode stari, „normalni“ poredak.
Verovatno najraniji Fassbinderov dramski komad, Kišne kapi na vrelom kamenju, koji je publika upoznala tek posle autorove smrti nastao je 1965. ili 1966. godine. U toj „komediji s pseudotragičnim svršetkom“, kako je označena u podnaslovu, dvadesetgodišnjak anticipira temu kojom će se često baviti u kasnijim delima, npr. u Gorkim suzama Petre von Kant: reč je o ljubavnim odnosima među homoseksualcima, odnosima koji se u mehanizmima podčinjavanja nimalo ne razlikuju od onih heteroseksualnih i koji jednako tako često završavaju u svakodnevnom sivilu i ‘bračnim kavezima’. U takvim vezama žrtva je redovno onaj čija je ljubav veća i koji stoga dospeva u podređen položaj: u Kišnim kapima to je Franz, lik u kojem se lako može prepoznati britkom ironijom ocrtani autoportret autora Fassbindera.
Komad Američki vojnik znatno se razlikuje od istimenog filma koji je kao i Južnjaka (Katzelmacher) režirao Fassbinder. Mnoštvo likova u filmu svodi se u drami na samo troje, mnogo filmskih mesta radnje, nesumnjivo lokaliziranih na bavarski glavni grad i razne njegove prostore, ograničuje se u drami na jedan jedini prostor, na klaustrofobično prikazan stan u nekom neodređenom, možda američkom gradu, prostor u kojem borave trojica profesionalnih ubica s američkim imenima što se pripremaju za sledeće naručeno ubistvo. Dramaturška srodnost s Južnjakom može se uočiti u škrtim dijalozima koje trojica likova vode očekujući polazak na izvršenje zadatka. -
Annie Le Brun – Ustrajna žudnja za širenjem obzora
2.000 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2026
Obim: 151
Stanje: odlično
-
Joel Spring – Početnica liberterskog obrazovanja
1.500 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2018
Obim: 197
Stanje: odlično
„Springova knjiga je jedinstvena. Ona spokojno stoji izvan blatne rijeke literature koju je iznjedrio nedavni val kritike obaveznoga školovanja. Sred tog brda papira ‘za’ i ‘protiv’, Spring iznosi radikalan izazov u vlastitoj tradiciji slobodarskoga anarhizma i zaokupljenosti zakonom i slobodom. To je jedina čitljiva knjiga koju znam da je napisana jednostavnim jezikom i pronicljivošću kompetentnoga povjesničara. proučavatelji suvremenoga obrazovanja ne mogu izbjeći tu knjigu.“
Ivan Illich
Joel Spring redoviti je profesor obrazovanja na Case Western Reserve University u Clevelandu. Autor je knjige Obrazovanje i uspon korporativne države te drugih knjiga o obrazovanju. Pisao je opsežno za razne obrazovne i radikalne časopise. Trenutno proučava nacionalnu obrazovnu politiku nakon Drugog svetskog rata.
-
John Cage, Geoffrey Barnard – Razgovor bez Feldmana
Povez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2016
Obim: 87
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
John Cage najintrigantniji je skompozitor XX veka. Elektronska muzika, anarhizam, originalnost, sve su to odlike opusa ovog pionira među kompozitorima svoga doba. „Naš je pravi posao, ako volimo ljudski rod i svet u kojem živimo, revolucija.“ To je izjava Johna Cagea. „Razgovor bez Feldmana“ transkript je razgovora dvojice muzičara, starijeg Cagea i Geoffreya Barnarda.
-
Harold Barclay – Država
1.200 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2020
Obim: 125
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Mnogo je toga napisano o prirodi države i o pitanju njenog porekla i razvoja. Ovaj je ogled dodatak tim radovima s nadom da je reč o konstruktivnom prinosu. Ako je ovaj ogled po bilo čemu jedinstven, jedinstven je po tome što zavisi o dva glavna pravca. Jedan su pravac empirijske antropološke i arheološke činjenice, a drugi pravac je anarhistička teorija koju treba sagledati kao poseban izraz opštije teorije sukoba. Verujem da antropološki podaci potkrepljuju anarhističku teoriju o vlasti (vladi). Ta teorija, naravno, odbacuje državu kao neizbežno despotsku tvorevinu u svom temelju, i premda ostaje neosporna što se tiče njezine kritike države i svakog oblika vlasti, manje zadovoljava u osiguravanju adekvatnih mehanizama za ostvarenje istinski slobodnog društva. A opet, ako u tome nije posve dostatna, onda su i sva druga njezina navodna rešenja manje uverljiva.
Veći deo stanovništva u Sjedinjenim Državama, a još i više u Kanadi, veruje da je država dobroćudna ustanova koja nastoji osigurati raznolikost neophodnih službi. To uključuje zaštitu od krađa i povreda, škole, biblioteke, dobre puteve, kanalizaciju, pomoć u katastrofama, odbranu domovine, pravedan sistem fizikalnih veličina, zaštitu kvaliteta hrane i drugih dobara. Nema sumnje da bi se popis mogao znatno proširiti. Tvrde da bez države ne bismo imali ništa od toga.
To je gledište posve u raskoraku s anarhističkim gledištem i u ovom mi je ogledu namera baviti se pitanjima koja upravo izrastaju iz tih sukobljenih poimanja. Mogli bismo se upitati kako to da se velik deo ljudi tako revno i voljno pokorava državi, posebno kada istorija pokazuje da je država opresivna i zlorabeća institucija razmerno nedavnoga postanja te da su ljudi hiljade godina živeli na ovoj zemlji posve uspešno bez države? Ako je država opresivna, zašto osigurava toliko mnogo socijalnih službi? I kako je uopće nastala ideja države? Postoji li kakva alternativa državnom ustroju?
Veći deo ovog ogleda bavit će se raznim čimbenicima koji su nužan uslov za tvorbu države. A u tome je najvažniji uslov razvoj hijerarhije – razlika u načinu na koji se dolazi na vlast i do bogatstva.
Pokušao sam izbjeći upotrebu stručnog žargona i neologizama, premda se u tome ne može biti posve uspešan jer u bilo kojem stručnom poduhvatu postaje nužno uvesti određene tehničke termine.
-
Peter-Paul Zahl – Ma kakvi, rekao je Bakunjin i glasno se nasmijao
800 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Beograd
Godina izdanja: 2016
Obim: 84
Stanje: odlično
Prevod: Vesna Vuković
Pesme nemačkog autora Petera-Paula Zahla (1944. – 2011.), liberterskog pisca i pripadnika Generacije 68. Od 1964. živeo je u Berlinu gde je održao svoje prvo javno čitanje, a zatim osnovao i vlastitu izdavačku kuću. Zbog svoje političke aktivnosti osuđen je na zatvorsku kaznu zbog sudelovanja u oružanom napadu na policiju tokom potere za teroristima. Najpre je osuđen na četiri godine, ali mu je nakon ponovljenog procesa kazna povišena na petnaest godina. Nakon izlaska na slobodu 1982. neko je vreme proveo u Grenadi, na Sejšelima i Italiji, da bi se skrasio na Jamajci gde je dobio državljanstvo i radio kao pozorišni reditelj i pisac.
-
Vernon Richards, Colin Ward, Nicolas Walter – George Orwell kod kuće (i među anarhistima)
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2016
Obim: 119
Stanje: odlično
Prevod: Anja Majnarić
Tri teksta u kojima se tematizuje odnos Georgea Orwella i anarhizma iz pera trojice anarhističkih autora – Vernona Richardsa, Colina Warda te Nicolasa Waltera. Richardsov tekst objavljen je 1950. Wardov 1955., a Walterov 1998. (zasnovan na njegovim revidiranim tekstovima iz 1961., 1968. i 1981.) Svaki od njih promatra ovu tematiku iz svojeg ugla, razmatrajući studije brojnih drugih autora i bogato citirajući samog Orwella.
-
Guy Debord – Razmatranja o ubojstvu Gérarda Lebovicija
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač. DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2021
Obim: 91
Stanje: odlično
Gi Debor
Prevod: Adrian Pelc
Guyja Deborda, osnivača Situacionističke internacionale i autora Društva spektakla, više nije potrebno predstavljati; njegova reputacija teoretičara, i to – prema Debordovom vlastitom mišljenju – „jednog od najboljih“, sistemski je rasla kroz protekla desetljeća, a autorovoj posthumnoj kanonizaciji svedoči i Gallimardovo izdanje njegovih sabranih dela iz 2006. Ostaje, naravno, pitanje bi li Debord taj proces ocenio kao dokaz da mu je istorija dala za pravo ili kao spektakularnu aproprijaciju potpomognutu interesima akademskih konformista. Kako bilo, Guy Debord neosporno pripada grupi velikih figura kritičke teorije 20. veka.
Razmatranja o ubojstvu Gérarda Lebovicija tekst je koji svakako svedoči oštrini Debordove kritike razotkrivajući mehanizme medijske manipulacije na jednom, ekstremnom primjeru: kad je Gérard Lebovici pronađen mrtav 1984., francuska je štampa u danima koji su usledili konstruisala priču prema kojoj bi iza ubistva, na ovaj ili onaj način, stajao upravo Debord. Premda nikakvih dokaza za to nije bilo, premda je u sklopu istrage ubistva bilo preslušano više od 200 svedoka te stoga činjenica preslušavanja samog Deborda i nije bila preterano indikativna, priča je oživela i – upravo kao što je Debord prognozirao – nije umrla do danas, uprkos njegovim uspelim tužbama za klevetu, upkos oštroj kritici Razmatranja.
-
Charlotte M. Wilson – Načela i ciljevi anarhizma (anarhistički eseji)
1.100 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2022
Obim: 108
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Charlotte Mary Wilson odigrala je važnu ulogu u pojavi britanskoga anarhističkoga pokreta tokom 1880-ih, a između ostalog bila je osnivačica, prva urednica i izdavač časopisa Freedom, časopisa koji je godinama bio glas glavne struje britanskoga anarhizma, a izuzetno važnu ulogu imala je i u sklopu izdavačke kuće Freedom Group tokom prve dekade njenog postojanja. Rođena je 1854. u selu Kemertonu. Otac joj je bio doktor, a majka je poticala iz uspešne trgovačke i svešteničke porodice. Obrazovala se onoliko koliko je u to doba bilo dostupno devojkama. Tokom studija izgubila je veru u Boga i privukle su je leve političke ideje. Dve godine nakon što je napustila Cambridge (gdje je studirala, ali nije imala pravo kao žena polagati završne ispite), udala se za Arthura Wilsona, a s vremenom su oboje postali skloni vrlo progresivnim stajalištima. Preselili su se u Wyldes, u staru kućuizvan grada, na severu Hamstead Heatha, a Charlotte je odlučila da ne živi od muževa novca. Uključila se u različite društvene aktivnosti, ali ponajviše u socijalistički i anarhistički pokret. Posebno ju je obeležilo suđenje anarhistima u Lyonu 1883., na kojem su Petar Kropotkin i mnogi francuski anarhisti poslani u zatvor i o kome je britanska štampa obimno izveštavala. Nakon svega toga postala je javna zagovornica i socijalizma i anarhizma.
„Anarhizam nije sistem, nego teorija ljudskoga razvoja; nije utopijski san o budućnosti, nego vera u sadašnjost; nije lek za sve ljudske grehe, promenom materijalnih društvenih uslova, nego protest protiv određenih nedvosmislenih zala, koja um i iskustvo ističu kao ukorenjena u pozadini predrasuda naše moralne slepoće. Tu pobunu, tu teoriju, tu veru, unosi anarhizam u svaki deo života, s uverenjem da će ljudi jednoga dana videti kako bi lep život mogao biti.“
-
Mihail Bakunjin, Petar Kropotkin – Manifest Slavenima / Omladini
1.200 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 60
Stanje: odlično
Knjiga sadrži dva reprinta: manifest (kod nas objavljen 1922.) s idejom revolucionarnog panslavizma koji je težio stvaranju demokratske federacije slavnenskih naroda izvan ruske i austrijske vlasti. Drugi reprint (kod nas objavljen 1909.) zagovornika komunalizma (udruženja opština) i kasnije anarhizma posvećen je omladini. U njemu autor iznosi ideje isključivo socijalnog karaktera, a koje će pretočene u akciju promeniti postojeće stanje i otvoriti jedinu moguću perspektivu za nove naraštaje, a s novim pogledima na socijalističke ideje i naučnu osnovu.
-
Paul Goodman – Crna zastava anarhizma
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 79
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Knjiga obuhvata tri eseja („Crna zastava anarhizma“, „Moralnost znanstvene tehnologije“ i „Psihologija nemoći“) u kojima autor na razumljiv i pristupačan način promišlja američko društvo u doba studentskih pokreta, Hladnog rata i zloupotrebe naučne tehnologije, s temeljnom namerom da društvo menja nabolje. Ovaj savremeni američki sociolog, angažovani intelektualac i utemeljitelj studentskog pokreta u SAD-u, zbog svog anarhističkog svetonazora nazvan je Thoreauom 20 veka. Osim spomenutog, bio je poznat i po svom književnom radu, ponajviše kao pesnik.
-
Voltairine de Cleyre – Direktna akcija
1.200 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 98
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Voltairine de Cleyre (1866. – 1912.) bila je anarhistkinja i borac za socijalna prava s namerama izravne akcije. To je opravdala svojim životom i solidarnošču prema istomišljenicima koji su živeli za druge. Pored spisa o izravnoj akciji izložila je vrlo sažet prikaz anarhističkog mišljenja u krugu političkih borbi i opcija između socijalističkih ideja kao potencijalnih rešenja i premisa za neposredno uplitanje u zadane situacije. U knjizi je i spis o Emmi Goldman, aktivistici koja je s mužem Alexanderom Berkmanom, aktivistom i anarhističkim asasinom, prognana u Rusiju.
-
Emma Goldman – Nigdje kod kuće (iz korespodencije Emme Goldman)
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2019
Obim: 95
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Knjiga Nigdje kod kuće zbirka je pisama iz egzila Emme Goldman i Alexandera Berkmana koju su uredili Richard i Anna Maria Drinnon, a posvećena je svim egzilantima, prognanicima, unutrašnjim i spoljnim. Pisma su tematski podeljena po poglavljima – Izopćeni, Komunizam i intelektualci, Anarhizam i nasilje, Žene i muškarci, Živeći revoluciju. Pretpostavlja se da je sama Emma Goldman napisala više od dvesto hiljada pisama i različitih drugih oblika korespondencije. Pisma su iznimna zato što ona nisu samo oblik lične komunikacije, nego u njima Emma Goldman progovara o svojim anarhističkim stajalištima, u njima ona raspravlja o raznim društvenim i političkim temama s korespondentima, pisma su misaoni rasadnik sveta u kojemu je punim bićem živela i delovala slavna „crvena Emma“ izvrgavajući se opasnosti da bude prokazana, zatvarana, da joj sude, proteruju je, da upozna naličje svake borbe za slobodu. U ovoj knjižici donosimo izbor iz korespondencije koji nam se čini reprezentativnim za prikaz njezina duha, ali i njezina političkoga i anarhističkoga svetonazora.
-
Georg Büchner – Hesenski glasnik
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 109
Stanje: odlično
Prevod: Vesna Vuković
Prvi tekst u ovoj knjižici i danas aktualnog nemačkog pisca, koji je proučavao revolucije i bio svedok društvenog rascepa svoga doba, anonimni je letak kojim jedan mladi čovek upozorava uverljivo i jasno o izrabljivanju i varanju naroda, beskrupuloznosti i besmislenosti vlasti koja ne provodi svoja obećanja, posebno ona koja se odnose na nužne uvete opstanka upravo onih koje zastupa. Drugi tekst u knjizi nedovršena je novela koja govori o nemačkom dramatičaru Lenzu (pripadniku pokreta Sturm und Drang). U trećem delu knjige pridodana su pisma porodici, u kojima se osim autorovih obraćanja odražava i njegov društveni stav.
-
Mihail Bakunjin – Pariška komuna i pojam države
1.200 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2021
Obim: 93
Stanje: vrlo dobro
Prevod: Karmen Bašić, Dubravka Selaković Oršić
Mihail Aleksandrovič Bakunjin, ruski anarhist rođen je 1814. u Prjamuhinu, a umro 1876. u Bernu. Na studiju u Moskvi bio je u kružoku N. V. Stankeviča. Upoznavši se još u Rusiji s nemačkom idealističkom filozofijom, otišao je u Nemačku gde se pod uticajem levih hegelovaca formiraju njegovi politički pogledi. Godine 1844. ruski Senat ga je zbog njegovih političkih pogleda osudio na robiju u Sibiru. Pred nemačkom policijom Bakunjin se sklanja u Švajcarsku, zatim odlazi u Pariz i tamo se upoznaje s Proudhonom i Marxom. Proteran iz Francuske, vraća se u Pariz odmah poslije februarske revolucije 1848.; sprijateljivši se s poljskim emigrantima teži za stvaranjem demokratske federacije slavenskih naroda. Dolazi na Sveslavenski kongres otvoren 2. 6. 1848. u Pragu, da bi na njemu izložio svoj „revolucionarni panslavizam“. Izabran kao poljski delegat za južnoslavensku sekciju, često se sastajao s predstavnicima iz jugoslavenskih zemalja. U praškom ustanku koji je izbio za vreme održavanja kongresa, Bakunjin aktivno sudjeluje. U dva poziva (1848. i 1849.) apelira na slavenske narode da stvore široku slavensku federaciju koja će smeniti Austrijsko i Rusko carstvo.
Kao sudionik Drezdenskog ustanka, u maju 1849., uhapšen je, osuđen na smrt pa pomilovan na doživotnu robiju da bi ga zatim policija izručila Austriji. Pošto je u olomouckom zatvoru bio pet meseci prikovan lancima o zid, opet je osuđen na smrt, pomilovan i onda izručen Rusiji (1851.). Gotovo sedam godina ležao je u tamnicama petropavlovske tvrđave i u Šljiseljburgu. 1857. bio je deportiran u Sibir, odakle je 1861. pobegao i preko Japana i SAD došao u London.
U 1860-ima Bakunjin je napustio panslavizam i počeo je razrađivati anarhističku doktrinu. God. 1864. stupio je u I. internacionalu. Osnovao je u Švajcarskoj 1868. tajnu anarhističku Alijansu socijalističke demokracije i sukobio se s K. Marxom, na čiji je zahtev bio isključen iz Internacionale na Haškom kongresu 1872. Sudelovao je u ustancima u Lionu 1870., Španjolskoj 1873. i u Italiji (Bologna) 1874. Ostatak života proveo je u Švicarskoj, prvo u Luganu, a 1876. prešao je u Bern. Bakunjin je vodeći ideolog anarhizma, koji se oblikovao kao antiteza Marxovu komunizmu. Ideju kolektivnog vlasništva i solidarnosti povezivao je s anarhističkom idejom apsolutne slobode pojedinca, odbijajući svaku političku kontrolu, centralizaciju i podložnost autoritetu. Bakunjin negira svaki oblik države, mjesto koje želi stvoriti slobodnu federaciju autonomnih zajednica. Zauzimao se za nasilno rušenje postojećeg poretka i odbacivao marksističko učenje o posebnoj istorijskoj ulozi isključivo radničke klase. Glavna djela: Bog i država (Dieu et ľétat, 1870), Knuto-germanski imperij i socijalna revolucija (ĽEmpire knouto-germanique et la révolution sociale, 1871) i Državnost i anarhija (Gosudarstvennost’ i anarhija, 1873).
-
Henry David Thoreau – Građanski neposluh
450 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 74
Stanje: vrlo dobro