Charlotte M. Wilson – Načela i ciljevi anarhizma (anarhistički eseji)

Povez: meki

Izdavač: DAF, Zagreb

Godina izdanja: 2022

Obim: 108

Stanje: odlično

Prevod: Biljana Romić

Charlotte Mary Wilson odigrala je važnu ulogu u pojavi britanskoga anarhističkoga pokreta tokom 1880-ih, a između ostalog bila je osnivačica, prva urednica i izdavač časopisa Freedom, časopisa koji je godinama bio glas glavne struje britanskoga anarhizma, a izuzetno važnu ulogu imala je i u sklopu izdavačke kuće Freedom Group tokom prve dekade njenog postojanja. Rođena je 1854. u selu Kemertonu. Otac joj je bio doktor, a majka je poticala iz uspešne trgovačke i svešteničke porodice. Obrazovala se onoliko koliko je u to doba bilo dostupno devojkama. Tokom studija izgubila je veru u Boga i privukle su je leve političke ideje. Dve godine nakon što je napustila Cambridge (gdje je studirala, ali nije imala pravo kao žena polagati završne ispite), udala se za Arthura Wilsona, a s vremenom su oboje postali skloni vrlo progresivnim stajalištima. Preselili su se u Wyldes, u staru kućuizvan grada, na severu Hamstead Heatha, a Charlotte je odlučila da ne živi od muževa novca. Uključila se u različite društvene aktivnosti, ali ponajviše u socijalistički i anarhistički pokret. Posebno ju je obeležilo suđenje anarhistima u Lyonu 1883., na kojem su Petar Kropotkin i mnogi francuski anarhisti poslani u zatvor i o kome je britanska štampa obimno izveštavala. Nakon svega toga postala je javna zagovornica i socijalizma i anarhizma.

„Anarhizam nije sistem, nego teorija ljudskoga razvoja; nije utopijski san o budućnosti, nego vera u sadašnjost; nije lek za sve ljudske grehe, promenom materijalnih društvenih uslova, nego protest protiv određenih nedvosmislenih zala, koja um i iskustvo ističu kao ukorenjena u pozadini predrasuda naše moralne slepoće. Tu pobunu, tu teoriju, tu veru, unosi anarhizam u svaki deo života, s uverenjem da će ljudi jednoga dana videti kako bi lep život mogao biti.“