-
Joel Spring – Početnica liberterskog obrazovanja
1.500 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2018
Obim: 197
Stanje: odlično
„Springova knjiga je jedinstvena. Ona spokojno stoji izvan blatne rijeke literature koju je iznjedrio nedavni val kritike obaveznoga školovanja. Sred tog brda papira ‘za’ i ‘protiv’, Spring iznosi radikalan izazov u vlastitoj tradiciji slobodarskoga anarhizma i zaokupljenosti zakonom i slobodom. To je jedina čitljiva knjiga koju znam da je napisana jednostavnim jezikom i pronicljivošću kompetentnoga povjesničara. proučavatelji suvremenoga obrazovanja ne mogu izbjeći tu knjigu.“
Ivan Illich
Joel Spring redoviti je profesor obrazovanja na Case Western Reserve University u Clevelandu. Autor je knjige Obrazovanje i uspon korporativne države te drugih knjiga o obrazovanju. Pisao je opsežno za razne obrazovne i radikalne časopise. Trenutno proučava nacionalnu obrazovnu politiku nakon Drugog svetskog rata.
-
John Cage, Geoffrey Barnard – Razgovor bez Feldmana
Povez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2016
Obim: 87
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
John Cage najintrigantniji je skompozitor XX veka. Elektronska muzika, anarhizam, originalnost, sve su to odlike opusa ovog pionira među kompozitorima svoga doba. „Naš je pravi posao, ako volimo ljudski rod i svet u kojem živimo, revolucija.“ To je izjava Johna Cagea. „Razgovor bez Feldmana“ transkript je razgovora dvojice muzičara, starijeg Cagea i Geoffreya Barnarda.
-
Harold Barclay – Država
1.200 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2020
Obim: 125
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Mnogo je toga napisano o prirodi države i o pitanju njenog porekla i razvoja. Ovaj je ogled dodatak tim radovima s nadom da je reč o konstruktivnom prinosu. Ako je ovaj ogled po bilo čemu jedinstven, jedinstven je po tome što zavisi o dva glavna pravca. Jedan su pravac empirijske antropološke i arheološke činjenice, a drugi pravac je anarhistička teorija koju treba sagledati kao poseban izraz opštije teorije sukoba. Verujem da antropološki podaci potkrepljuju anarhističku teoriju o vlasti (vladi). Ta teorija, naravno, odbacuje državu kao neizbežno despotsku tvorevinu u svom temelju, i premda ostaje neosporna što se tiče njezine kritike države i svakog oblika vlasti, manje zadovoljava u osiguravanju adekvatnih mehanizama za ostvarenje istinski slobodnog društva. A opet, ako u tome nije posve dostatna, onda su i sva druga njezina navodna rešenja manje uverljiva.
Veći deo stanovništva u Sjedinjenim Državama, a još i više u Kanadi, veruje da je država dobroćudna ustanova koja nastoji osigurati raznolikost neophodnih službi. To uključuje zaštitu od krađa i povreda, škole, biblioteke, dobre puteve, kanalizaciju, pomoć u katastrofama, odbranu domovine, pravedan sistem fizikalnih veličina, zaštitu kvaliteta hrane i drugih dobara. Nema sumnje da bi se popis mogao znatno proširiti. Tvrde da bez države ne bismo imali ništa od toga.
To je gledište posve u raskoraku s anarhističkim gledištem i u ovom mi je ogledu namera baviti se pitanjima koja upravo izrastaju iz tih sukobljenih poimanja. Mogli bismo se upitati kako to da se velik deo ljudi tako revno i voljno pokorava državi, posebno kada istorija pokazuje da je država opresivna i zlorabeća institucija razmerno nedavnoga postanja te da su ljudi hiljade godina živeli na ovoj zemlji posve uspešno bez države? Ako je država opresivna, zašto osigurava toliko mnogo socijalnih službi? I kako je uopće nastala ideja države? Postoji li kakva alternativa državnom ustroju?
Veći deo ovog ogleda bavit će se raznim čimbenicima koji su nužan uslov za tvorbu države. A u tome je najvažniji uslov razvoj hijerarhije – razlika u načinu na koji se dolazi na vlast i do bogatstva.
Pokušao sam izbjeći upotrebu stručnog žargona i neologizama, premda se u tome ne može biti posve uspešan jer u bilo kojem stručnom poduhvatu postaje nužno uvesti određene tehničke termine.
-
Peter-Paul Zahl – Ma kakvi, rekao je Bakunjin i glasno se nasmijao
800 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Beograd
Godina izdanja: 2016
Obim: 84
Stanje: odlično
Prevod: Vesna Vuković
Pesme nemačkog autora Petera-Paula Zahla (1944. – 2011.), liberterskog pisca i pripadnika Generacije 68. Od 1964. živeo je u Berlinu gde je održao svoje prvo javno čitanje, a zatim osnovao i vlastitu izdavačku kuću. Zbog svoje političke aktivnosti osuđen je na zatvorsku kaznu zbog sudelovanja u oružanom napadu na policiju tokom potere za teroristima. Najpre je osuđen na četiri godine, ali mu je nakon ponovljenog procesa kazna povišena na petnaest godina. Nakon izlaska na slobodu 1982. neko je vreme proveo u Grenadi, na Sejšelima i Italiji, da bi se skrasio na Jamajci gde je dobio državljanstvo i radio kao pozorišni reditelj i pisac.
-
Vernon Richards, Colin Ward, Nicolas Walter – George Orwell kod kuće (i među anarhistima)
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2016
Obim: 119
Stanje: odlično
Prevod: Anja Majnarić
Tri teksta u kojima se tematizuje odnos Georgea Orwella i anarhizma iz pera trojice anarhističkih autora – Vernona Richardsa, Colina Warda te Nicolasa Waltera. Richardsov tekst objavljen je 1950. Wardov 1955., a Walterov 1998. (zasnovan na njegovim revidiranim tekstovima iz 1961., 1968. i 1981.) Svaki od njih promatra ovu tematiku iz svojeg ugla, razmatrajući studije brojnih drugih autora i bogato citirajući samog Orwella.
-
Guy Debord – Razmatranja o ubojstvu Gérarda Lebovicija
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač. DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2021
Obim: 91
Stanje: odlično
Gi Debor
Prevod: Adrian Pelc
Guyja Deborda, osnivača Situacionističke internacionale i autora Društva spektakla, više nije potrebno predstavljati; njegova reputacija teoretičara, i to – prema Debordovom vlastitom mišljenju – „jednog od najboljih“, sistemski je rasla kroz protekla desetljeća, a autorovoj posthumnoj kanonizaciji svedoči i Gallimardovo izdanje njegovih sabranih dela iz 2006. Ostaje, naravno, pitanje bi li Debord taj proces ocenio kao dokaz da mu je istorija dala za pravo ili kao spektakularnu aproprijaciju potpomognutu interesima akademskih konformista. Kako bilo, Guy Debord neosporno pripada grupi velikih figura kritičke teorije 20. veka.
Razmatranja o ubojstvu Gérarda Lebovicija tekst je koji svakako svedoči oštrini Debordove kritike razotkrivajući mehanizme medijske manipulacije na jednom, ekstremnom primjeru: kad je Gérard Lebovici pronađen mrtav 1984., francuska je štampa u danima koji su usledili konstruisala priču prema kojoj bi iza ubistva, na ovaj ili onaj način, stajao upravo Debord. Premda nikakvih dokaza za to nije bilo, premda je u sklopu istrage ubistva bilo preslušano više od 200 svedoka te stoga činjenica preslušavanja samog Deborda i nije bila preterano indikativna, priča je oživela i – upravo kao što je Debord prognozirao – nije umrla do danas, uprkos njegovim uspelim tužbama za klevetu, upkos oštroj kritici Razmatranja.
-
Charlotte M. Wilson – Načela i ciljevi anarhizma (anarhistički eseji)
1.100 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2022
Obim: 108
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Charlotte Mary Wilson odigrala je važnu ulogu u pojavi britanskoga anarhističkoga pokreta tokom 1880-ih, a između ostalog bila je osnivačica, prva urednica i izdavač časopisa Freedom, časopisa koji je godinama bio glas glavne struje britanskoga anarhizma, a izuzetno važnu ulogu imala je i u sklopu izdavačke kuće Freedom Group tokom prve dekade njenog postojanja. Rođena je 1854. u selu Kemertonu. Otac joj je bio doktor, a majka je poticala iz uspešne trgovačke i svešteničke porodice. Obrazovala se onoliko koliko je u to doba bilo dostupno devojkama. Tokom studija izgubila je veru u Boga i privukle su je leve političke ideje. Dve godine nakon što je napustila Cambridge (gdje je studirala, ali nije imala pravo kao žena polagati završne ispite), udala se za Arthura Wilsona, a s vremenom su oboje postali skloni vrlo progresivnim stajalištima. Preselili su se u Wyldes, u staru kućuizvan grada, na severu Hamstead Heatha, a Charlotte je odlučila da ne živi od muževa novca. Uključila se u različite društvene aktivnosti, ali ponajviše u socijalistički i anarhistički pokret. Posebno ju je obeležilo suđenje anarhistima u Lyonu 1883., na kojem su Petar Kropotkin i mnogi francuski anarhisti poslani u zatvor i o kome je britanska štampa obimno izveštavala. Nakon svega toga postala je javna zagovornica i socijalizma i anarhizma.
„Anarhizam nije sistem, nego teorija ljudskoga razvoja; nije utopijski san o budućnosti, nego vera u sadašnjost; nije lek za sve ljudske grehe, promenom materijalnih društvenih uslova, nego protest protiv određenih nedvosmislenih zala, koja um i iskustvo ističu kao ukorenjena u pozadini predrasuda naše moralne slepoće. Tu pobunu, tu teoriju, tu veru, unosi anarhizam u svaki deo života, s uverenjem da će ljudi jednoga dana videti kako bi lep život mogao biti.“
-
Mihail Bakunjin, Petar Kropotkin – Manifest Slavenima / Omladini
1.200 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 60
Stanje: odlično
Knjiga sadrži dva reprinta: manifest (kod nas objavljen 1922.) s idejom revolucionarnog panslavizma koji je težio stvaranju demokratske federacije slavnenskih naroda izvan ruske i austrijske vlasti. Drugi reprint (kod nas objavljen 1909.) zagovornika komunalizma (udruženja opština) i kasnije anarhizma posvećen je omladini. U njemu autor iznosi ideje isključivo socijalnog karaktera, a koje će pretočene u akciju promeniti postojeće stanje i otvoriti jedinu moguću perspektivu za nove naraštaje, a s novim pogledima na socijalističke ideje i naučnu osnovu.
-
Paul Goodman – Crna zastava anarhizma
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 79
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Knjiga obuhvata tri eseja („Crna zastava anarhizma“, „Moralnost znanstvene tehnologije“ i „Psihologija nemoći“) u kojima autor na razumljiv i pristupačan način promišlja američko društvo u doba studentskih pokreta, Hladnog rata i zloupotrebe naučne tehnologije, s temeljnom namerom da društvo menja nabolje. Ovaj savremeni američki sociolog, angažovani intelektualac i utemeljitelj studentskog pokreta u SAD-u, zbog svog anarhističkog svetonazora nazvan je Thoreauom 20 veka. Osim spomenutog, bio je poznat i po svom književnom radu, ponajviše kao pesnik.
-
Voltairine de Cleyre – Direktna akcija
1.200 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 98
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Voltairine de Cleyre (1866. – 1912.) bila je anarhistkinja i borac za socijalna prava s namerama izravne akcije. To je opravdala svojim životom i solidarnošču prema istomišljenicima koji su živeli za druge. Pored spisa o izravnoj akciji izložila je vrlo sažet prikaz anarhističkog mišljenja u krugu političkih borbi i opcija između socijalističkih ideja kao potencijalnih rešenja i premisa za neposredno uplitanje u zadane situacije. U knjizi je i spis o Emmi Goldman, aktivistici koja je s mužem Alexanderom Berkmanom, aktivistom i anarhističkim asasinom, prognana u Rusiju.
-
Emma Goldman – Nigdje kod kuće (iz korespodencije Emme Goldman)
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2019
Obim: 95
Stanje: odlično
Prevod: Biljana Romić
Knjiga Nigdje kod kuće zbirka je pisama iz egzila Emme Goldman i Alexandera Berkmana koju su uredili Richard i Anna Maria Drinnon, a posvećena je svim egzilantima, prognanicima, unutrašnjim i spoljnim. Pisma su tematski podeljena po poglavljima – Izopćeni, Komunizam i intelektualci, Anarhizam i nasilje, Žene i muškarci, Živeći revoluciju. Pretpostavlja se da je sama Emma Goldman napisala više od dvesto hiljada pisama i različitih drugih oblika korespondencije. Pisma su iznimna zato što ona nisu samo oblik lične komunikacije, nego u njima Emma Goldman progovara o svojim anarhističkim stajalištima, u njima ona raspravlja o raznim društvenim i političkim temama s korespondentima, pisma su misaoni rasadnik sveta u kojemu je punim bićem živela i delovala slavna „crvena Emma“ izvrgavajući se opasnosti da bude prokazana, zatvarana, da joj sude, proteruju je, da upozna naličje svake borbe za slobodu. U ovoj knjižici donosimo izbor iz korespondencije koji nam se čini reprezentativnim za prikaz njezina duha, ali i njezina političkoga i anarhističkoga svetonazora.
-
Georg Büchner – Hesenski glasnik
1.000 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 109
Stanje: odlično
Prevod: Vesna Vuković
Prvi tekst u ovoj knjižici i danas aktualnog nemačkog pisca, koji je proučavao revolucije i bio svedok društvenog rascepa svoga doba, anonimni je letak kojim jedan mladi čovek upozorava uverljivo i jasno o izrabljivanju i varanju naroda, beskrupuloznosti i besmislenosti vlasti koja ne provodi svoja obećanja, posebno ona koja se odnose na nužne uvete opstanka upravo onih koje zastupa. Drugi tekst u knjizi nedovršena je novela koja govori o nemačkom dramatičaru Lenzu (pripadniku pokreta Sturm und Drang). U trećem delu knjige pridodana su pisma porodici, u kojima se osim autorovih obraćanja odražava i njegov društveni stav.
-
Mihail Bakunjin – Pariška komuna i pojam države
1.200 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2021
Obim: 93
Stanje: vrlo dobro
Prevod: Karmen Bašić, Dubravka Selaković Oršić
Mihail Aleksandrovič Bakunjin, ruski anarhist rođen je 1814. u Prjamuhinu, a umro 1876. u Bernu. Na studiju u Moskvi bio je u kružoku N. V. Stankeviča. Upoznavši se još u Rusiji s nemačkom idealističkom filozofijom, otišao je u Nemačku gde se pod uticajem levih hegelovaca formiraju njegovi politički pogledi. Godine 1844. ruski Senat ga je zbog njegovih političkih pogleda osudio na robiju u Sibiru. Pred nemačkom policijom Bakunjin se sklanja u Švajcarsku, zatim odlazi u Pariz i tamo se upoznaje s Proudhonom i Marxom. Proteran iz Francuske, vraća se u Pariz odmah poslije februarske revolucije 1848.; sprijateljivši se s poljskim emigrantima teži za stvaranjem demokratske federacije slavenskih naroda. Dolazi na Sveslavenski kongres otvoren 2. 6. 1848. u Pragu, da bi na njemu izložio svoj „revolucionarni panslavizam“. Izabran kao poljski delegat za južnoslavensku sekciju, često se sastajao s predstavnicima iz jugoslavenskih zemalja. U praškom ustanku koji je izbio za vreme održavanja kongresa, Bakunjin aktivno sudjeluje. U dva poziva (1848. i 1849.) apelira na slavenske narode da stvore široku slavensku federaciju koja će smeniti Austrijsko i Rusko carstvo.
Kao sudionik Drezdenskog ustanka, u maju 1849., uhapšen je, osuđen na smrt pa pomilovan na doživotnu robiju da bi ga zatim policija izručila Austriji. Pošto je u olomouckom zatvoru bio pet meseci prikovan lancima o zid, opet je osuđen na smrt, pomilovan i onda izručen Rusiji (1851.). Gotovo sedam godina ležao je u tamnicama petropavlovske tvrđave i u Šljiseljburgu. 1857. bio je deportiran u Sibir, odakle je 1861. pobegao i preko Japana i SAD došao u London.
U 1860-ima Bakunjin je napustio panslavizam i počeo je razrađivati anarhističku doktrinu. God. 1864. stupio je u I. internacionalu. Osnovao je u Švajcarskoj 1868. tajnu anarhističku Alijansu socijalističke demokracije i sukobio se s K. Marxom, na čiji je zahtev bio isključen iz Internacionale na Haškom kongresu 1872. Sudelovao je u ustancima u Lionu 1870., Španjolskoj 1873. i u Italiji (Bologna) 1874. Ostatak života proveo je u Švicarskoj, prvo u Luganu, a 1876. prešao je u Bern. Bakunjin je vodeći ideolog anarhizma, koji se oblikovao kao antiteza Marxovu komunizmu. Ideju kolektivnog vlasništva i solidarnosti povezivao je s anarhističkom idejom apsolutne slobode pojedinca, odbijajući svaku političku kontrolu, centralizaciju i podložnost autoritetu. Bakunjin negira svaki oblik države, mjesto koje želi stvoriti slobodnu federaciju autonomnih zajednica. Zauzimao se za nasilno rušenje postojećeg poretka i odbacivao marksističko učenje o posebnoj istorijskoj ulozi isključivo radničke klase. Glavna djela: Bog i država (Dieu et ľétat, 1870), Knuto-germanski imperij i socijalna revolucija (ĽEmpire knouto-germanique et la révolution sociale, 1871) i Državnost i anarhija (Gosudarstvennost’ i anarhija, 1873).
-
Henry David Thoreau – Građanski neposluh
450 рсдPovez: meki
Izdavač: DAF, Zagreb
Godina izdanja: 2011
Obim: 74
Stanje: vrlo dobro