Povez: meki

Izdavač: DAF, Zagreb

Godina izdanja: 2006

Obim: 185

Stanje: vrlo dobro

U ovoj knjizi dokazujem da vlade nastoje usaditi u svoje narode verovanje da nema bitnije institucije za opstanak društva od vlade. Pokušao sam pokazati da to uverenje nije tačno. Moglo bi biti tačno jedino u meri u kojoj bi čovek insistirao na načelu dominacije i hijerarhije. Ali jedan je od doprinosa antropologije u tome što je ona otkrila beskrajno mnoštvo društvenih struktura i to da uspešna alternativa vlasti u obliku vlade i države nije retka i neobična. I ta alternativa nije utopija. Ne sugerišem da ti alternativni oblici trebaju biti modeli za savremeno društvo, ali bih tvrdio da među njima ima naznaka različitih tehnika koje osiguravaju i slobodu i društveni poredak, kako to Alex Comfort zapaža, da su oni živi primeri naroda koji nemaju potrebu za dominacijom vlada. Tvrdi se da su anarhična društva koja sam ja prikazao zapravo sva opsegom mala društva u kojima su društveni odnosi direktni, neposredni, što bi se reklo „licem u lice“. Pa su stoga nevažna za moderno, gusto naseljeno, industrijsko društvo. S tim se ne slažem. Prvo, nemamo empirijskoga dokaza da alternativa državi i vladi ne može uspeti u modernom društvu jer bi država nastojala sprečiti takav dokaz, kao što je slučaj s jednim pokušajem u nedavnoj istoriji da se ostvari anarhistički sistav, u Španiji tokom revolucije i građanskog rata između 1936. i 1939. godine. Drugo, deo problema modernoga života je u samoj činjenici izuzetno zgusnutoga, industrijskoga uređenja i nestanka tih direktnih odnosa članova društva. Sloboda i alternativa državi i dominaciji zahtevaju, čini se, „decentralizaciju“ i prevlast komšijskih i lokalnih grupa. Istovremeno, ne smemo zaboraviti da decentralizovana društva mogu takođe biti autokratska pa zato moramo biti budni i otporni sklonostima prema dominaciji.

Povez: meki

Izdavač: DAF, Zagreb

Godina izdanja: 2020

Obim: 125

Stanje: odlično

Prevod: Biljana Romić

Mnogo je toga napisano o prirodi države i o pitanju njenog porekla i razvoja. Ovaj je ogled dodatak tim radovima s nadom da je reč o konstruktivnom prinosu. Ako je ovaj ogled po bilo čemu jedinstven, jedinstven je po tome što zavisi o dva glavna pravca. Jedan su pravac empirijske antropološke i arheološke činjenice, a drugi pravac je anarhistička teorija koju treba sagledati kao poseban izraz opštije teorije sukoba. Verujem da antropološki podaci potkrepljuju anarhističku teoriju o vlasti (vladi). Ta teorija, naravno, odbacuje državu kao neizbežno despotsku tvorevinu u svom temelju, i premda ostaje neosporna što se tiče njezine kritike države i svakog oblika vlasti, manje zadovoljava u osiguravanju adekvatnih mehanizama za ostvarenje istinski slobodnog društva. A opet, ako u tome nije posve dostatna, onda su i sva druga njezina navodna rešenja manje uverljiva.

Veći deo stanovništva u Sjedinjenim Državama, a još i više u Kanadi, veruje da je država dobroćudna ustanova koja nastoji osigurati raznolikost neophodnih službi. To uključuje zaštitu od krađa i povreda, škole, biblioteke, dobre puteve, kanalizaciju, pomoć u katastrofama, odbranu domovine, pravedan sistem fizikalnih veličina, zaštitu kvaliteta hrane i drugih dobara. Nema sumnje da bi se popis mogao znatno proširiti. Tvrde da bez države ne bismo imali ništa od toga.

To je gledište posve u raskoraku s anarhističkim gledištem i u ovom mi je ogledu namera baviti se pitanjima koja upravo izrastaju iz tih sukobljenih poimanja. Mogli bismo se upitati kako to da se velik deo ljudi tako revno i voljno pokorava državi, posebno kada istorija pokazuje da je država opresivna i zlorabeća institucija razmerno nedavnoga postanja te da su ljudi hiljade godina živeli na ovoj zemlji posve uspešno bez države? Ako je država opresivna, zašto osigurava toliko mnogo socijalnih službi? I kako je uopće nastala ideja države? Postoji li kakva alternativa državnom ustroju?

Veći deo ovog ogleda bavit će se raznim čimbenicima koji su nužan uslov za tvorbu države. A u tome je najvažniji uslov razvoj hijerarhije – razlika u načinu na koji se dolazi na vlast i do bogatstva.

Pokušao sam izbjeći upotrebu stručnog žargona i neologizama, premda se u tome ne može biti posve uspešan jer u bilo kojem stručnom poduhvatu postaje nužno uvesti određene tehničke termine.